Фотогалерија садржи 5 фотографија (Фото Златан Фехимовић)

Кликни на фотографију да увеличаш

Ваше преосвештенство, драга браћо свештеници, поштовани народни посланици, господине председниче, браћо и сестре

Давно је речено да су најтужнији тренуци у животу свакога човека да слави и да се радује сам. Зато ја, пре свега, желим да се захвалим свима Вама који сте дошли, да са нама поделите ову радост коју данас, препуни поноса, осећамо.

Ваше присуство је доказ да смо на правом путу и да нисмо сами. А, тај пут се зове служба кроз пријатељство, сарадњу, неговање и развијање солидарности, толеранције, хуманости и традиције. И баш такав пут ми из Српског Крстура градимо и нудимо са циљем да обезбедимо бољу будућност за нашу децу и генерације које долазе.

Душу нашу чини бескрајно пространство слободе у коме се и време зауставља, коју српски народ у прошлости најчешће није имао.

У обавези смо, поштовани пријатељи, да свако од нас загребе по својој прошлости и да се сети тумарања по тами и да са племићком надом запали бакљу напретка. Прошлост је путоказ, али не и приоритет од кога искључиво зависи будућност.

Будућност јесте и биће само она коју ми данас овде креирамо, јер данас знамо: „ ко не сме о мору, никада неће саградити брод“. Ово је наш брод. У њему нема, не сме и неће бити капетана. Има само морнара, оних који знају да гледају у компас и да са кормилом у рукама Српске православне цркве иду путем правог циља.

Истинска радост јесте стићи до тог циља који ми сами постављамо, као приоритет боље будућности за нашу децу, а наша је само привилегија да за њу учинимо све што се може, са свешћу да све што чинимо себи – кратко је, а све што чинимо другима – вечно је.

Ваше преосвештенство, браћо и сестре

Од када постоји здање Српске православне цркве у Српском Крстуру са сигурношћу се не зна. Из писаних трагова се види да је у овом селу постојао објекат цркве 1754. године. Могуће је да је био и раније.

Наши преци су смогли снаге да тачно пре два века – 1818. године изграде монументално здање храма Светог Георгија Великомученика, чији јубилеј данас славимо.

Цркву је освештао епископ Авакумовић 3. новембра 1818. године. Пре освећења у цркву је пренет иконостас – антиминис из старе цркве.

Војводина у то време није била под српском влашћу, али су наши преци, ипак успели у својој намери да се одуже својој вери и свом пореклу, остављајући иза себе дело за понос, али и питање за нас: „Да ли смо им довољно захвални?“

Поштовани пријатељи

Ако се свакога дана присетимо мисли блажено почившег патријарха нашег српског Павла, моћи ћемо рећи да смо бољи него јуче, ослободићемо се личних сујета, гордости и свађа.

Дозволите ми да их цитирам: „Када би се сви држали љубави, ова земља би била рај. Али, када би се сви држали бар онога што је мало мање од љубави – јер љубав је савршенство, када би се држали принципа „што желите себи – то чините другима, што не желите себи – то не чините другима“ онда би земља, ако не би постала баш рај, била ближе рају“.

Будимо људи…

„Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми постанемо нељуди“.

На крају,

Ваше преосвештенство, у име грађана Српског Крстура, захваљујем Вам се што сте данас овде са нама. Захваљујем се и мојим уваженим колегама народним посланицима и председнику Општине др Радовану Уверићу – пријатељу Српског Крстура, као и свима Вама.