Данас је у Банатском Аранђелову, испред зграде Месне заједнице, откривена спомен плоча са 74 имена солунских добровољаца из Банатског Аранђелова и добровољаца колониста. Спомен плочу су открили њихови потомци Василије Мајсторовић и др Радован Малуцков. Свечаност је започета химном Србије „Боже правде“ у извођењу Женске певачке групе из Новог Кнежевца.
Присутнима се обратио заменик председника Општине Дејан Јанчић, нагласивши да је председница Ирена Славковић одсутна због пословних обавеза.
-Припала ми је изузетна част да поздравим мештане, грађане општине, уважене госте, данас, када ће бити откривена спомен плоча срспким добровољцима насељеним у овом месту и мештанома добровољцима у Првом светском рату, рекао је Дејан Јанчић. -Спомен плоча на којој су се заједно нашла имена колониста добровољаца и мештана, баш као што су се заједно нашли ти храбри људи, тамо далеко, поносно кличући „живела Србија“ у беспоштедној борби за слободу Србије и српског народа. Поштовани пријатељи, ни једна друга земља, учесница Великог рата,није толико скупо платила слободу као Србија. Остала је истина окађена тамјаном, заливена капима крви и суза,истина о народу за који је током историје питање погибије постајало питање живота, а смрт одраз вере у живот. Том истином руководили су се људи са ове плоче, деценијама заборављени, често забрањивани, потискивани на сам руб наших сећања. То су људи који су се на Солунском фронту ставили под команду војводе Живојина Мишића и у дело спровели његову наредбу, са непоколебљивом вером и надом: „ Јунаци, напред у отаџбину“. Војнички речено, српска војска је извршила пробој Солунског фронта и то 15. септембра 1918. године и исписала је једну од најсветлијих и најсветијих страница српског народа. Неколико редака тих страница припада и људима са ове плоче, чија ће имена данас, након 103 године, бити откривена. Наша је обавеза да им се на овај скроман начин одужимо и овом спомен плочом обавежемо будуће генерације на трајно сећање наше светле историје, да се са пијететом сећамо српских добровољаца који су се борили у Првом светском рату. Нека им је вечна слава и хвала.
Василије Мајсторовић, син солунског добровољца Митра Мајсторовића, навео је да су три разлога повод за данашњи скуп у Банатском Аранђелову : прво је досељавање добровољца из западних крајева наше земље и бивше Југославије, други је пробој Солунског фронта и трећи –почетак Великог рата.
–Сви знамо да је на Видовдан 1914. године убијен престолонаследник Фердинанд ( од стране Гаврила Принципа) и то је био повод Аустро – угарској да поведе рат против Србије, нагласио је Василије Мајсторовић.- Тада почиње мобилизација младих од 18 до 30 година, од Банат па све до Јадрана. Скоро 2000 добровољца је из Баната, из новокнежевачке општине 90, из Банатског Аранђелова 13. После мобилизације тих наших Срба, упућивани су на обуку, да би отишли на источно и западно ратиште. На ратишту, углавном у Галицији, наши људи, поготово Срби,осетили су потребу да се предају Русима. У међувремену је српска Влада донела одлуку да се формирају добровољљачке јединице и да се упуте на Солунски фронт, са регуларном српском армијом. Молим да се не заборави,да се прича о овим нашим јунацима, који нису адекватно награђени ни од краља за ког су се брорили, добили су рит, за време окупације највише су „шопљавани“ борци у Бачкој, а после Другог светског рата донет је закон о забрано свих добровољачких организација.
Присутнима се обратио др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, историчар и књижевник, нагласивши да је захвалан на позиву и да се обраћа и као историчар и као потомак добровољца насељеног у Банату и да преноси захвалност Матице српске, која је увек тамо где је српски народ.
–Пре неколико дана имали смо један велики празник, празник српског јединства и заставе, рекао је др Мицић.- За дан тог празника одређен је 15. септембар, почетак пробоја Солунског фронта. И управо откривање ове спомен плоче говори о томе шта се може назвати српским јединством. У Првом светском рату, у времену када се Србија нашла пред огромним искушењима, Србија је поднела највећи терет те велике бробе да се одупре непријатељу, уједини српске крајеве и створи југословенску државу. Заједно са војницима Краљевине Србије нашли су се и војници добровољци, држављани Аустро – угарске, људи унапред осуђени на смрт, јер их је Аустро – угарска посматрала као издајнике . То су управо били Срби из Баната, Бачке, Барање, Славоније, Срема, Босне и Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна, Далмације, Боке Которске. Сви су се они нашли под истом заставом и сви су се нашли са јединственим циљем да се изборе за слободу својих крајева. И зато је овај празник, који празнујемо однедавно, празник српског јединства и произлази из те заједничке борбе. Овај споменик, спомен плочу коју сте открили, јесте права, дивна ствар, ово јесте споменик српском јединству и споменикљудима из свих српских крајева који су се заједнички борили да се правдом историје нађу на овој заједничкој плочи. Овде су добровљци колонисти и добровољци мештани и ово је први спомен у српском народу овакве врсте, споменик на коме се они налазе заједно, као што су се налазили у једној истој, великој борби.
Др Милан Мицић је изразио очекивање да ће ускоро такво спомен обележје бити подигнуто и у другим насељима, у Српском Крстуру, Ђали и Новом Кнежевцу. Посебну захвалност за подизање спомен плоче у Банатском Аранђелову др Мицић је упутио Василију Мајсторовићу, Општини Нови Кнежевац и МЗ Банатско Аранђелово.
–Ти људи су били заборављени, на рубу памћења и ми морамо да одамо признање њиховим животима, јер рат нису само генерали и војводе, рат су ови обични, мали људи који су решили да промене униформу и државу, знајући какву цену плаћају за то. То су били људи који су се борили за Србију, отаџбину коју пре тога нису видели. И који су се борили у тренутку када је Србија била окупирана. Када се рат завршио нашли су се овде и суочили се са лошом земљом, тешким условима колонизације,… и наставили започету борбу.
У културно уметничком делу програма, поред Женске певачке групе, наступиле су још Магдалена Туро, ученица ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Банатског Аранжелова, одрецитовавши песму „Остајте овде“ Алексе Шантића, док је Зорана Момић, студент на мастер студијама Академије уметности у Новом Саду, на флаути одсвирала композицију „Тамо далеко“.
Посебна захвалност за израду спомен плоче је упућена Милошу Теофанову и његовој фирми АМТ Униагент.
