Фотогалерија садржи 49 фотографија (Фото Златан Фехимовић)
Кликни на фотографију да увеличаш
Поводом јубилеја – два века храма Светог Великомученика Георгија у Српском Крстуру и црквене славе, 16. новембра је свету архијерејску литургију служио епископ банатски Никанор, уз саслужење свештенослужитеља. У присуству бројних верника, народних посланика, функционера Општине Нови Кнежевац и грађана, епископ Никанор је предводио и литију.
Током литургије, владика Никанор је уручио грамату народном посланику Радовану Јанчић из Српског Крстура, дародавцу храма – великом црквеном добротвору. Епископ је, том приликом, чин протонамесника доделио јереју српскокрстурском Ненаду Јовановићу.
Тачно пре два века – 1818. године у Српском Крстуру је изграђено монументално здање цркве Светог Великомученика Георгија. Цркву је 3. новембра 1818. године освештао епископ Стеван Авакумовић, а пре освећења у храм је пренет иконостас из старе цркве, за коју се, из писаних докумената, види да је постојала 1754. године.
У склопу програма посвећеног обележавњу значјаног јубилеја храма, учествовали су ансамбл КУД-а „Милан Ајваз“ из Српског Крстура и хор новокнежевачке Музичке школе.
Потом је у сали ОШ „Јован Јовановић Змај“ промовисана књига „Српски Крстур кроз векове“, аутора Миомира Филиповића Фиће, новинара и публицисте, чији су издавачи Месна заједница Српски Крстур и Удружење „Завичај“ из Сремске Митровице, под покровитељством Културно просветне заједнице Србије.
-Прикупљање грађе и писање књиге хронике о Српском Крстуру за мене је представљало нов и богат изазов, да сазнам више о српском народу и народима који су живели на простору Баната, који је вековима био у саставу бројних држава, а данас припада Републици Србији, рекао је Миомир Филиповић Фића.- Рођен сам у равној Мачви, па ми је Банат и Српски Крстур у њему, што сам више пута долазио због података како бих написао ову књигу, све више личио на моје село Раденковиће. Када бих се ја питао, свако село у нашој Србији би требало да има књигу.
По једној легенди, пише аутор, село је добило име по крсту који је подигнут у првом насељу, у којем су живели хришћани, вероватно верници Оросламошког манастира. Док је по другом народном веровању, име насеља настало за време владавине Турака, пошто су његови становници пружали сталан отпор и одбијали да дају обавезе, а Турци су их тукли крстом – па је тако настало име Крстур.
Према најстаријем писаном документу о Српском Крстуру, село се први пут помиње у 14. веку под именом Керезтур…
Драгорад Драгичевић, књижевни критичар, је том приликом констатовао да је дело „Српски Крстур кроз векове“ ослоњена на документа и већ сада је историографски прилог.
-Филиповић је она врста новинара, који се, пре него што почне да пише, запита да ли би он то читао ако неко други напише, приметио је Драгичевић.- Стога је ова књига не само занимљива, него и узбудљива. Мислим да нема новинара који више од њега воли село.
Обраћајући се присутнима, народни посланик Радован Јанчић је констатовао да је давно речено да су најтужнији тренуци у животу сваког човека када слави и радује се сам.
-Зато, пре свега, желим да се захвалим свима Вама који сте дошли да са нама поделите ову радост коју данас, препуни поноса, осећамао, рекао је Јанчић.- Ваше присуство је доказ да смо на правом путу и да нисмо сами. А, тај пут се зове служба кроз пријатељство, сарадњу, неговање и развијање солидарности, толеранције, хуманости и традиције. И баш такав пут, ми из Српског Крстура, градимо и нудимо, са циљем да обезбедимо бољу будућност за нашу децу и генерације које долазе.
Посебну захвалност Радован Јанчић је упутио народним посланицима и председнику Општине Нови Кнежевац др Радовану Уверићу, пријатељу Српског Крстура,
Народни посланик Миодраг Линта, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Нардоне скупштине Републике Србије, је том приликом рекао: „Данас смо се окупили да прославимо велики јубилеј – 200 година постојања православне светиње у Српском Крстуру, која је посвећена Светом Великомученику Георгију. Велика је ствар што можемо да сведочимо да ова светиња сведочи о вишевековном постојању српског народа на овим просторима. Овај дан је и прилика да се сетимо својих славних и великих предака. Ово је прилика да се вратимо у историју, да учимо из историје како су наши преци вековима опстали на овом подручју и сачували свој национални и верски идентитет. Истовремено, ово је прилика да посведочимо да у Српском Крстуру, Војводини и Србији живе и бројне националне мањине. У Српском Крстуру живе заједно Срби, Роми и Мађари. Можемо да будемо поносни на вредност међусобног поштовања, уважавања и националне и верске толеранције. Србија је пример у афирамцији тих вредности.“
