Јуче је у МС кући у Новом Кнежевцу отворена 23. Хуманитарна ликовна колонија „Живот је уметност“, коју организује Удружење оболелих од мултипле склерозе Севернобанатског округа. Покровтељи манифестације су општине Нови Кнежевац и Кањижа и Специјална болница за психијатријска обољења „Свети врачеви“.
Председник Удружења Игор Нађ каже да се ове године позиву за учешће на колонији одазвало 12 сликара. Стицајем околности сликари су само из Војводине, а у протеклом период дужем од две деценије колонија је окупљала уметнике широм Србије и региона и имала међународни карактер.
-Тако је испало да је војвођанска колонија, јер други сликари из иностранства нису ове године могли да дођу, али су обећали да ће по позиву уобичајено убудуће долазити,истиче Игор Нађ.- Дошли су нам сликари из Нових Козараца, Бачке Паланке, Пивница, Руме, Сремске Митровице, Врбаса и Кикинде. Ова колонија пуно значи нашем Удружењу, самој овој кући и традицији коју имамо већ 23. годину за редом, јер ових недељу дана је другачија атмосфера у самој кући и баш је пријатна, друштвена, нека здрава атмосфера.
Слике настале на колонији традиционално ће, на крају године, бити изложене на продајној изложби у Новом Кнежевцу и Кањижи.
-Био сам једно десетак пута, драго ми је увек када год дођем на ову хуманитарну колонију, лепо је када се помогне људима да оздраве, ако Бог да, и увек ћу долазити када год ме позову, каже познати војвођански сликар Брацо Азарић из Нових Козараца.- Оставићу лепе слике да имају користи и да слике које имају душу дођу до публике, да они осете ту лепоту. Драго ми је да постоји једно овакво Удружење, које помаже болеснима и надам се да ће у Новом Кнежевцу институције културе гледати да ове слике дођу што више до публике. Јер, циљ уметности је да, уопште, човек сачува душу, нарочито у овој ери технологије, која улази и у све поре друштва, па чак и у уметност, и узима човеку душу. А уметност је та која је дужна да спасе човекову душу, не само ликовни израз, него и поезија, глума, добра музика, која може да оплемени човека, да постане духовно јачи и да буде срећнији и да не изгубои душу, јер ово како је кренуло – бојим се да ће човек постати машина, да не осећа ништа и да се на крају не уништи.