О Новом Кнежевцу

novi-knezevac-grbТериторија општине Нови Кнежевац захвата крајњи североисточни део АП Војводине и најсевернији део Баната. Северну границу општинске територије, у дужини од 21,2 км, чини део државне границе према Мађарској. Дужином од 23,4 км новокнежевачка општина се према југу граничи са чоканском општином. Према истоку, дужином од 14,9 км, излази на државну границу према Румунији. Западна граница је природна и њу чини део тока реке Тисе, у дужини од 28,3 км. Она раздваја територије општина Нови Кнежевац и Кањижа.

Општина Нови Кнежевац, посебно њен источни део, нема повољан саобраћајни положај. Оваква оцена проистиче из чињенице да је овај простор због периферног положаја деценијама у знатној мери изолован у саобраћајном погледу, односно налази се по страни од саобраћајница у АП Војводини којима се обавља најфреквентнији саобраћај.
Ова изолованост донекле је умањена завршетком моста преко реке Тисе код Новог Кнежевца, и отварањем међудржавног граничног прелаза Ђала-Тисасигет између Републике Србије и Републике Мађарске.Мост на Тиси између Новог Кнежевца и Кањиже, заједно са оним између Чоке и Сенте, има важну улогу у повезивању северног Баната са Бачком и то како на локалном, тако и на регионалном нивоу, али и за део међународног друмског транзита који се обавља преко граничног прелаза Хоргош-Реске.

Наиме, друмска саобраћајна средства користе пут регионалног значаја Хоргош- Кањижа-Нови Кнежевац-Чока и пут магистралног значаја Чока-Кикинда- Зрењанин-Панчево-Ковин-Смедерево са везом за међународни пут Е-75. У изградњи је пут који повезује Црну Бару и Нови Кнежевац, као део будуће тзв. „Банатске магистрале“. Изградњом овог пута ће се у многоме уштедети на времену и олакшати транспорт робе ка централној Србији.

Због близине границе ка Мађарској и Румунији, постоји могућност развоја туризма, како градског, тако и сеоског.

На територији општине Нови Кнежевац постоје извори термалне воде, који могу да се искористе за грејање стамбених објеката.

Привредне делатности у које може да се улаже у нашој општини су: прехрамбена индустрија, пољопривреда и производња компоста и биогаса из пољопривредног отпада. Фабрике које у овом тренутку послују на територији општине Нови Кнежевац су АД „Алева“, Холдинг компанија АД „Лепенка“ и ТПС „Цимос“, Кикинда.

Тренутно општина Нови Кнежевац може да понуди будућим инвеститорима отварање нових прехрамбено-индустријских објеката, у новој радној зони, чији се радови приводе крају . Радна зона се налази у блоку 74, на грађевинским парцелама број 3120, 3100, 3122 и 514/7, у Новом Кнежевцу, укупне површине 12hа 38а 79m2. На подручју општине Нови Кнежевац има много неискориштених обрадивих површина, на којима се могу гајити различите културе, а пре свега лековито биље. Постоји доста необрадивог земљишта на којем се уз одређене урбанистичке услове могу изградити објекти различите намене.

У плану је такође изградња мелиоративног система који би могао да снабдева водом око 3500 hа обрадиве површине.Особа задужена за контакт са инвеститорима је Председник општине Нови Кнежевац Драган Бабић.

У нашој општине највећи инвеститор је Фонд за капиталне инвестиције Нови Сад, а износ средстава је опредељен Националним инвестиционим планом.